Nasumica

Vrbovao sam ljude da okopavaju krompir u Palestini i falsifikuju Moneove slike za kikiriki. Falila su mi dva čoveka za krompir. Tražio sam crnce, po mogućnosti s muslimanskim imenom, jer ih je bilo lako prošvercovati. Mada, samo ime nije bilo toliko bitno, jer će, svakako, dobiti lažne isprave. Najviše sam voleo da švercujem crnce i azijate, jer nisam imao problema sa slikom na dokumentima. Svi su, manje-više, ličili.

Azijati su bili dobri falsifikatori, a bili su i snalažljivi. Kikiriki koji sam im davao, prodavali su ćelavoj brkatoj gromadi, koja je koja je čuvala kanarince i slonove, za dobre pare.

Trebalo mi je još ljudi kako bih zaradio više novca, a novac mi je trebao kako bih kupio slona. Slona bih, u početku, šetao ulicom, da narod vidi. Zatim bih ga iznajmio nekom cirkusu, ili bih na njemu vodio turiste u obilazak. Voleo bih da mogu da naučim slona da falsifikuje Moneove slike, on bi se radovao kikirikiju. 

Ako bi slona jahali turisti, imao bi zlatno nakinđureno sedlo, a vodio bi ga crnac u zlatnim dimijama, s brkovima i zlatnim štapom. Zvao bi se Miš, ne crnac, već slon, za crnca me nije briga kako će se zvati, što se mene tiče, ni ne mora da se zove. 

Falsifikate Monea u početku nikako nisam mogao prodati, sve dok neki bogataš nije došao i kupio dvadeset komada, nakon toga se pročulo, i, znate kako to već ide. Posle kratkog vremena nisam mogao naći dovoljno falsifikatora. 

Jedan od najboljih falsifikatora, bio je četrnaestogodišnji azijat, Li Čung. Radio je za mene pola godine. Kažem radio, jer logično, više ne radi. Pitate se zašto ne radi ako je bio najbolji falsifikator? Odgovor je jednostavan, malog Čunga pregazila su kola koja je vukao magarac. 

Kada su ga kola pregazila, Li je nosio kikiriki kod ćelavca, da ga zameni za novac. Kikiriki koji se razleteo pokupile su babe i deca, a od malog azijata ostala je još manja krvava mrlja na putu. Mrlju nisu mogli ukloniti dve nedelje. Jedan deda dugo me je kinjio zbog toga, kaže, loše mu je uticalo na promet. 

Ali nije me deda samo zbog toga kinjio. Za vreme nestašice hleba tražio sam mu dve vekne. Jendu mi je dao, a drugom me izmlatio po glavi i isterao iz prodavnice uz glasno psovanje, a ja sam se vratio da kupim pomorandžu, kad hleb već nisam mogao, bar ne dve vekne. Rekao sam da ću kupiti slona i pregaziti mu prodavnicu, ali to sada nije bitno, neću zato da kupim slona, ne samo zato.

Juče se jedan crnac na plantaži onesvestio, samo se srušio, kao sveća. Polio sam ga kofom vode i rekao mu da nastavi da radi. Odgovorio mi je da želi da ide da slika, možda ga i pustim, kada bude bio Mone ili bude imao kose oči. 

Uzeo sam mu isprave. Ahim Serjanović. Nisam ga mogao oterati, jer je bilo teško napraviti nove isprave s muslimanskim imenom. Bio je debeo, imao je probušeno uho na dva mesta i jednu zlatnu i jednu srebrnu kariku. Takav je bio i na slikama, tako da su njegova dokumenta bila neupotrebljiva. A i on je. Smotao sam cigaretu i otišao sa plantaže, iznerviran.

Prolazio sam pored mesta gde su pregazili malog Li Čunga. Oprali su malu krvavu mrlju koja je ostala od njega. Sada od malog Lija nije ostalo ništa. Ne znam šta su uradili sa telom. Verovatno su ga neke svinje razvukle po oboru. Hteo sam da ga sahranim, stvarno jesam. Biće teško ponovo naći tako dobrog falsifikatora.

Otišao sam na pijacu. Uzeo sam sedamnaestogodišnjeg azijata. Dao sam mu dokumenta malog Li Čunga i rekao mu da sutra počinje. Na tezgi pored prodavali su kamile na kilo uz Japanke. Stajao je natpis ''200 grama gratis''.