Leti iznad grada. Bledi oblesci zgrada, uličnih
svetiljki, kola, ljudi. Senke. Samo bede senke svih uspomena. Da li je
tu negde? Taj hod, taj stav, uvek bi ga prepoznala. Nema ga. Leti među
hiljadama zvezda i oseća se usamljeno. Dok je vetar miluje, bol i
praznina je razaraju. Više ništa nije ostalo, kao da nikada ničega nije
ni bilo. Možda su već izbledela i čežnjom ulepšana sećanja samo davno
izgubljeni snovi. Više ni sama nije sigurna šta se zaista dogodilo.
Samo zna da ga je volela.
Нема коментара:
Постави коментар